Orezivanje, kao mera nege, potrebno je za sve vrste- lišćare, četinare, ukrasno šiblje. Biljke koje sporije rastu orezuju se manje intenzivno, a biljke koje brzo rastu orezuju se “jače.”
Postoje mnogi benefiti za orezivanje biljaka:
- poboljšanje zdravlja biljaka (uklanjanje suvih i mehanički oštećenih grana)
- održavanje forme i namene biljaka (kontrola habitusa biljaka u drvoredima, živim ogradama, ukoliko zaklanjaju saobraćajnice)
- podsticanje dekorativnosti (podticanje obilnijeg cvetanja, uklanjanje divljih izbojaka)
- zaštita ljudi i imovine (od pada suvih grana, stabala na kola, pešake, zaklanjanje saobraćajnica, kačenje uličnih instalacija)
Najbolji period za orezivanje biljaka je pred početak vegetacije (u martu). Biljke koje cvetaju se orezuju nakon cvetanja, dok se četinari mogu orezivati tokom cele godine.
U procesu orezivanja su bitni i odabir i priprema adekvatnog alata – sekačice za deblje grane, velike makaze, električni mač za živu ogradu, testera za drvo i motorna testera.
Osnovni principi orezivanja su:
– izbegavati orezivanje biljaka po kiši i vlažnom vremenu, jer se na taj način izbegavaju mogućnosti naseljavanja patogenih organizama na rezovima
– svaki rez, ukoliko je moguće, zaštititi premaznim sredstvom (namenska pasta ili kalemarski vosak)
– alat za orezivanje mora biti izuzetno oštar kako ne bi došlo do povređivanja biljke i na taj način dolazi do bržeg zarastanja rane;
– potrebno je dobro poznavanje kako fiziologije tako i habitusa biljke koju orezujemo jer većina biljaka nema istu kondiciju po pitanju regeneracije, nemaju istu gustinu krošnje, pa se iz tog razloga tačno mora znati koja grana može biti orezana;
– ukoliko se vrši orezivanje fitopatološki ili entomolški ugroženog stabla, potrebno je sve zaražene orezane delove sakupiti i po mogućstvu spaliti, a korišćeni alat dezinfikovati.
