Medonosne biljke su biljke koje pčele upotrebljavaju za pravljenje meda. Pčele su vrsta bitna za održivu poljoprivredu i održavanje životne sredine. Medonosne biljke se uglavnom odlikuju cvetovima intenzivnih boja i mirisa, a ujedno doprinose i lepoti vrta.
Najzastupljenije medonosne vrste su:
- letnji jorgovan (Buddleia davidii) – Davidova budleja ili letnji jorgovan je izuzetno dekorativan i cenjen žbun zbog veoma krupnih piramidalno metličastih cvasti i duge sezone cvetanja od juna do oktobra. Mirisni cvetovi privlače leptire, pa se biljka često naziva i leptirov žbun. Ova vrsta je veoma otporna na mraz, letnje vrućine, sušu i gradsko aerozagađenje.
- lavanda (Lavandula angustifolia) – lavanda je višegodišnja zeljasta biljka poreklom sa Mediterana. Odlikuje se srebrnozelenim, aromatičnim listovima. Cveta u drugoj polovini leta a cvetovi su sitni, mirisni, medonosni u klasastim cvastima, ljubičaste boje. Vrlo je otporna na sušu i dobro podnosi orezivanje.
- kariopteris (Caryopteris sp.) – brzorastući grm i višegodišnja cvetnica. Postoje mnogi hibridni kultivari od ove vrste. Listovi su aromatični, srebrnasto zelene boje. Cveta na leto, sitnim plavo ljubičastim cevastim cvetovima sa dugim prašnicima. Koren tokom zime treba zaštititi malčem ili agrilom.
- erike (Erica sp.) – vres je jedna od retkih biljaka koja cveta zimi. Cveta od januara do aprila i nakon precvetavanja treba je orezati kako bi se uklonili uveli cvetovi i kako bi se podstakao gušći rast. Biljka formira zimzeleni žbunić sa igličastim tamnozelenim listovima koji su gusto raspoređeni na tankim grančicama. Na granama se pojavljuju sitni zvonasti cvetovi. Acidofilne su biljke, odnosno zahtevaju kisela tresetna zemljišta.
- bagrem (Robinia pseudoacacia) – listopadno drvo koje se smatra invazivnom vrstom. Ima dobro razvijen koren i raste do 25 m visine. Cveta od aprila do juna, cvetovi formiraju viseće grozdaste cvasti. Cvetovi su izuzetno lepog mirisa i medonosni su. Svi delovi bagrema su otrovni osim cvetova.
- jorgovan (Syringa vulgaris) – je listopadni žbun ili niže drvo. Ime mu potiče od grčke reči „syrinx“ što znači pištaljka jer se njegovo drvo koristi za izradu istih. Cvetovi su mirisni, skupljeni u cvasti i cveta od aprila do maja. Cvetovi mogu biti ljubičasti, bledoljubičasti ili beli. Brzorastuća je vrsta, otporna na mraz i sušu.
- paulovnija (Paulownia tomentosa) – je visoko, brzorastuće drvo. Ima široku krošnju i dostiže visinu 15-25 m. Listovi su krupni, srcoliki, a cvetovi su ljubičasti u krupnim metličastim cvastima i veoma mirisni. Cveta u rano proleće pre listanja. U jesen nakon opadanja lišća, osušeni plodovi ostaju na drvetu dajući mu posebnu dekorativnost.
- katalpa (Catalpa bignonioides) – cigaraš se odlikuje neobičnim izgledom stabla, krupnim srcastim listovima i lepim cvetovima i plodovima. Brzorastuće je visoko listopadno drvo. Miris listova je blag za čoveka ali za komarce je jak repelent. Cvetovi su zvonastog oblika bele boje sa crvenkastim pegama u unutrašnjosti, a cveta u junu i julu. Iz cvetova se razvija dugačka tanka čaura koja podseća na cigare. Otporna je na niske zimske temperature, urbano zagađenje i biljne bolesti.
- albicija (Albizia julibrissin) – ili svilasta albicija se karakteriše time što joj se listovi noću i po oblačnom vremenu skupljaju. Razvija se kao listopadno drvo visine 5-15 m formirajući široku, prozračnu okruglastu krošnju. Cveta od jula do septembra u pernatim i svilenkastim cvastima ružičasto bele boje. Koren je kao i kod ostalih biljaka iz porodice Fabaceae u simbiozi sa bakterijama azotofiksatorima. Dobro podnosi niske temperature, vetar i aerozagađenje.
