Liriodendron tulipifera L. – Tulipovac, liriodendron

Liriodendron tulipifera L. – Tulipovac ili liriodendron je vrsta poreklom sa istoka Severne Amerike gde uglavnom formira čiste sastojine. Ovaj rod, široko rasprostranjen po Severnoj Americi i Evropi u doba krede, sada broji samo dve vrste, severnoamerički i kineski liriodendron. Severnoamerički tulipovac je prenet u Evropu 1688. godine. Usled velike dekorativnosti, adaptibilnosti na uslove sredine i otpornosti na niske temperature, bolesti i štetočine, vrsta je za kratko vreme raširena u mnogim evropskim parkovima. Na prirodnom staništu u šumama Apalačkih planina naraste i više od 50 m, a krunu razvija tek na visini od 25–30 m, što ga čini veoma vrednim drvetom za preradu. Brzo raste, ali nema meko drvo i kratak životni veki, koji se često sreću kod brzorastućih vrsta. Gajen u kulturi obično dostiže polovinu od maksimalne veličine na prirodnim staništima, 25-40 m. Ima kupastu krošnju. Naizmenični listovi su krupni, sa četiri režnja, tako da imaju oblik instrumenta lire, po čemu ceo rod nosi ime. Cveta u aprilu ili maju. Cvetovi su bledo zeleni ili žuti , sa narandžastom trakom, a oblikom podsećaju na lale, pa otuda i ime biljke. Daju velike količine nektara. Plod je uski svetlo smeđi konus, formiran od mnogo semenki. Ostaje na biljci preko zime. Liriodendron je izrazito svetloljubiva vrsta.

Položaj: Puno sunce ili polusenka sa nekoliko sati direktnog sunca dnevno

Zemljište: Najbolje uspeva na dubokim dobro dreniranima zemljištima bogatim humusom.

Potrebe za vodom: Umerene

Dimenzije: Razvija se kao visoko drvo 25-40 (50) m. Brzo raste.

Izgled po sezonama:

• Proleće: Mladi listovi su nežno zelene boje. Biljka cveta u aprilu ili maju.
• Leto: Listovi su zeleni.
• Jesen: Listovi poprimaju žuto-bronzanu boju.
• Zima: Grane ove listopadne vrste ostaju bez lišća.

Upotreba: Liriodendron tulipifera L. je visoko drvo pogodno za soliternu sadnju ili za sadnju u grupama u parkovima ili za formiranje izuzetno lepih drvoreda.