Lagerstroemia indica “Rosea” – Indijski jorgovan “Rosea”

Lagerstroemia indica “Rosea” – Indijski jorgovan (Lagerstroemia indica L.) je vrsta iz porodice Lythraceae. Nalazi se u prirodi jugoistočne Kine, Koreje, Japana i Severne Australije. Ime roda je dao švedski botaničar Karl Line po svom prijatelju Magnusu Von Lagerstroemu (1696 – 1759), koji mu je biljku poslao iz Indije na identifikaciju. Vrsta raste kao veliki žbun ili nisko drvo do 5-6 m u svim pravcima, često višestruko. Listovi su eliptični, suženi na oba kraja, glatki i kožasti. Listopadna je vrsta, a jesenja boja lišća je spektakularna – od narandžasto-crvene do bordo-ljubičaste. Cvetovi su 3-4 cm široki, a latice na ivicama gusto naborane. Sakupljeni su u metličaste cvasti duge 6-20 cm, koje se nalaze na vrhovima grana. Biljka je toplijih i umerenih predela. Na temperaturi – 15 do – 17 vrhovi grančica stradaju. Krajem jeseni ili rano u proleće pre kretanja vegetacije poželjno je da se biljka jače oreže na nekoliko pupoljaka po grančici, da bi razvila gušću krošnju željenih dimenzija i obilnije cvetala. Kultivar “Rosea” ima cvetove svetlo ružičaste boje.  Cveta od sredine leta do početka jeseni. Razvija visinu i širinu 5-6 m. Otporan na pepelnicu i niske temperature.

Položaj: Puno sunce. Na poluosunčanim položajima slabije cveta i ranjiviji je na gljivične bolesti.

Zemljište: Najviše mu odgovaraju plodna i sveža, dobro drenirana zemljišta neutralne reakcije.

Potrebe za vodom: Umerene. Odrasloj dobro ukorenjenoj biljci je dovoljno povremeno duboko zalivanje tokom letnjih meseci.

Dimenzije: Dostiže visinu i širinu 5-6 m, ako se ne orezuje.

Izgled po sezonama:

• Proleće: Mladi listovi su crvenkasti, ali brzo menjaju boju u zelenu.
• Leto: Listovi su tamno zeleni. Biljka cveta.
• Jesen: Listovi su žute, narandžaste i crvene boje pred opadanje.
• Zima: Listopadna je vrsta.

Upotreba: Lagerstroemia indica “Rosea” – Indijski jorgovan “Rosea”  je pogodan za soliternu sadnju ili u grupama, a veoma lepo deluje i u drvoredima. Može se saditi i u mešovitim kompozicijama sa drugim lišćarskim i četinarskim žbunjem na osunčanim položajima.