Tisa (Taxus baccata), poznata i kao evropska tisa, jedno je od najstarijih i najmističnijih stabala Evrope. Ovaj zimzeleni četinar, sa tamnozelenim iglicama i crvenim, mesnatim plodovima, krasi mnoge parkove i dvorišta već vekovima. U prošlosti je bio simbol besmrtnosti, tajne i snage, ali i predmet divljenja zbog svoje otpornosti i lepote.
Tisa pripada porodici Taxaceae, a prirodno raste širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike.
Tisu prepoznajemo po:
-
Tamnozelenim, sjajnim iglicama koje su spiralno raspoređene, a sa donje strane svetlije.
-
Crvenim, bobicama sličnim plodovima (tzv. arilima) koji su zapravo omotač oko semenke.
-
Gustim, neprobojnim granama koje stvaraju savršene ograde i prirodne barijere.
-
Izuzetno dugom životnom veku — neke tise stare su i preko 2.000 godina
Najbolje uspeva u propusnom, humusnom tlu. Odgovaraju mu poluosunčani i osunčani položaji. Odlično podnosi hlad i gradske uvete. Jako dobro podnosi orezivanje i formiranje, čak i do starog drva. Zalivanje je umereno, ali ne voli stajaću vodu. Zbog svoje gustoće i otpornosti, tisa je idealna za žive ograde, vrtne lavirinte i formalne vrtove.
Male količine semenki mogu biti smrtonosne za ljude i životinje. Iz kore pacifičke tise (Taxus brevifolia) izolovan je paklitaksel, važan lek protiv raka. Drvo tise je izuzetno tvrdo, elastično i cenjeno – od njega su se izrađivali lukovi, štapovi i ukrasni predmeti. Tisa (Taxus baccata) je mnogo više od običnog ukrasnog stabla – ona je živi spomenik prirodne lepote, povesti i simbolike. Bilo da je sadite zbog estetike, simbolike ili otpornosti, tisa će vašem vrtu uneti dašak mirnoće, dostojanstva i dugovečnosti.
