Pinus sylvestris L. (Pinus silvestris L.) – Beli bor

Pinus sylvestris L. (Pinus silvestris L.) – Beli bor je visoki četinar u prirodi rasprostranjen u Evropi i severnoj Aziji. Na prirodnim staništima dostiže visinu do 40 m i prečnik debla preko 1 m i veliku starost. U urbanim uslovima najčešće dostiže polovinu maksimalne visine. Na gornjem delu debla i na ograncima kora je tanka, crvenkastožuta, ljušti se u tankim ljuskama. Donji deo debla ima sivosmeđu, izbrazdanu, debelu koru. Razvija svetlozelenu, retku krošnju širokopiramidalnu u mladosti, koja u starosti postaje jajasta, zaobljena, gotovo horizontalno zaravnjenog vrha. Četine belog bora se nalaze po dve u beličastom rukavcu dugom oko 1 cm. Duge su 4-6 (8) cm i do 2 mm široke, gipke i tanke, šiljate, često blago spiralno uvijene (usukane), svetlosivozelene. Ostaju na granama 2-3 godine, na višim nadmorskim visinama i duže. Šišarke su sivosmeđe sa kratkom drškom, jajasto-kupaste, često asimetrične, 3-8 cm duge i 2-3 cm široke. Koren belog bora ima jaku žilu srčanicu i brojne bočne korenove.

Položaj: Osunčan ili polusenka.

Zemljište: Nije puno probirljiv po pitanju zemljišta. Javlja se u prirodi na peskovitim, kamenitim, suvim, dubokim, mineralima bogatim ili siromašnim zemljišta i na tresetištima.

Potrebe za vodom: Umerene

Dimenzije: Maksimalna veličina koju razvija na prirodnim staništima oko 40 m.

Izgled po sezonama:

• Proleće: Na vrhovima grana se iz pupoljaka razvijaju mlade grane čije su četine otvorenije zelene boje u obnosu na zrele.
• Leto: Četine su ujednačene svetlo zelene boje.
• Jesen: Četine su ujednačene svetlo zelene boje.
• Zima: Zimzelena vrsta.

Upotreba: Pinus sylvestris L. (Pinus silvestris L.) – Beli bor je pogodan za formiranje visokih slobodnorastućih drvoreda, kao solitarno drvo, sadnju u grupama ili masivima i za pošumljavanje. Relativno dobro podnosi uslove gradske sredine.